Priča o flaširanoj vodi i PLASTIČNOJ AMBALAŽI

POGLEDAJMO PRVO ŠTA PIŠE NA DNU PLASTIČNE AMBALAŽE:

Verovatno pre deset i više godina niko još nije pomišljao, da ćemo običnu vodu piti iz plastične boce. Još danas je to više iz navike nego potrebe, jer je voda iz većine vodovoda još uvijek pitka. Ipak, često pijenjem vode iz plastične ambalaže sebi činimo medvjeđu uslugu. Zašto? Zbog hemijskog sastava plastike i njene rastvorljivosti u vodi. Na dnu svake ambalaže potražite trougao sa brojem u sredini. On govori, koliko je opasna vaša plastika.

1 – PET ( često i PETE ) - Te su boce u većini slučajeva namenjene jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost, da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku tvar EPA, koja ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i kancerogena jedinjenja.

2 – HDP ( nekad i HDPE ) - Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnoca ispuštanja hemikalija u vodu.

3 - PVC ( nekad i 3V ) - Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Uprkos tome, to je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.

4 - LDPE - Plastika, koja ne ispušta hemikalije u vodu. Uprkos tome se ne koristi za izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.

5 – PP - Još jedna od „dobrih“ plastika, obično bele ili poluprozirne boje. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čašice za jogurt.

6 – PS - Plastika koja ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu uporabu, ili u ambalaži brze prehrane.

7 – PC ( ili bez oznake ) - To je najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Na žalost, koristi se u bočicama za novorodjenčad, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.

Plastične mase, koje ne otpuštaju hemikalije u vodu su, dakle, 2, 4 i 5, ili s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Kod svih drugih radije razmislite o njihovoj upotrebi. Još je uvek najbolje čuvati vodu u staklenim bocama.

Dolazi vrijeme, kada ćemo na žalost, vodu sve češće nositi sa sobom. Najlošiji je način njeno prenošenje u plastičnoj ambalaži; posebno u onoj s oznakama 1,3,6 ili 7. Voda u takvim bocama je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom. Poželne bi bile staklenke, ali su nepraktične, zato preporučamo aluminijske boce ( ne plastične, jer su zbog cene obično od najlošije plastike ) sa zaštitnom košuljicom koja odvaja sadržaj od aluminija. Za pijenje vode u kancelariji najbolje je da kupite malu staklenu bocu, kojih ima na tržištu, pa tako napravite nešto korisno za svoje zdravlje i okolinu.

Domaći zadatak: U svojim ormarima proverite u kakvu je ambalažu upakovana “zdrava hrana“ kupljena u prodavnicama specijalizovanim za promet zdrave hrane!

Verujte, bićete neprijatno iznenađeni !

Izvor

U nastavku pogledajte kratak film o flaširanoj vodi

Kakvu vodu pijemo?

Do danas je identifikovano preko 800 nečistoća u vodi, ali samo ih se desetak pažljivo prati.
Čak i najmanje izlaganje brojnim nečistoćama čine opasne posledice po ljude – uključujući
neprijatnost, bolesti, oštećenja živaca, jetre, i rak.

Postoje tri grupe zagađenja u vodi:

1.Metali: olovo, živa, aluminijum, arsen, kadmijum, koji ako su prisutni i u vrlo maloj meri uzrokuju bolesti kao što je rak, poremećaje u mozgu, teška oboljenja želuca, čak i smrt.

2.Zagađenja poput herbicida, pesticida, trihalometana i ostalih spojeva nastalih reakcijom hlora i organskih jedinjenja u vodi, smatraju se izuzetno opasnima, a neka od njih i kancerogena. Mnogi od navedenih spojeva tek se sada otkrivaju kao vrlo opasni po zdravlje.

3.Bakterije, poput Escherichia Coli, Salmonela i paraziti-ciste, kao što je Kriptosporidija i Giardia uzrokuju teška oboljenja, čak i smrt. Prisustvo hlora ne može ukloniti neke od navedenih bakterija, posebno ciste.

POVEĆANA TVRDOĆA – nastaje usled prisustva kalcijuma i magnezijuma.
Tvrda voda oštećuje naš organizam taložeći svoj anorganski sastav na zidovima naših krvnih sudova, na kostima i zglobovima, u bubrezima i žuči, moždanim ćelijama i sl.
Na taj način trajno ošteti naše telo. Tvrda voda oštećuje kućne vodovodne instalacije,
slavine, bojlere, vešmašine i posuda, pegle i sl.

HLOR – uvek je prisutan u većoj ili manjoj meri u vodi iz slavine. Uništava moždane ćelije kod ljudi, naročito kod dece u razvoju. Izaziva rak i leukemiju. Nedavno je objavljeno u američkom časopisu American Journal of Public Health" da je dokazana veza između količine hlora u vodi i raka mokraćne bešike i debelog creva. Prvi bojni otrov fozgen čovjek je osmislio na bazi hlora. Hlor je i osnovni sastojak većine dezinfekcijskih sredstava.

TRIHALOMETANI–kancerogeni spojevi koji nastaju kada se u hlorisanoj vodi poveća  nivo organskih hemijskih jedinjenja. Izazivaju rak debelog creva, žučne kese.

NITRATI – dolaze u vodu preko kiselih kiša i veštačkog đubriva, kokošjeg ili ptičjeg izmeta.
U vodi nitrati uzrokuju rak, a dokazano je da se stanje samo pogoršava.
Nitrati u vodi povećavaju rizik od retkog poremećaja krvi poznatog kao "sindrom plave dece"-
deca koju roditelji hrane iz bočice pripremljene vodom iz slavine, čak i ako je prokuvana.

TEŠKI METALI, posebno OLOVO – potiču od olovnih cevi. Olovo je kumulativni otrov koji ozbiljno utiče na centralni nervni sistem. Istraživanja pokazuju da izlaganje olovu može uticati na  inteligenciju, izaziva poremećaje u mentalnom razvoju dece, visoki krvni pritisak kod odraslih.
Visoke koncentracije olova mogu uzrokovati zatajenje rada bubrega, spontane pobačaje i smrtnost dece.

ŽIVA – u vodu ulazi usled erozije prirodnih deponija, otpadnih materija iz rafinerija i fabrika te otpadnih voda sa smetlišta i farmi.
Može prouzrokovati oštećenje bubrega.Jedan je od najtoksičnijih elemenata!

AZBEST - u vodu može ući usled erozije prirodnih deponija ili iz otpadnih voda fabrika stakla ili elektroničke opreme pa i kroz azbestne cevi .
Hronično izlaganje može prouzrokovati oštečenje kože, probleme s cirkulacijom i povećanu
opasnost od pojave karcinoma kože.

HROM – uzrokuje alergijski dermatitis

ALUMINIJUM –u komunalnim preduzećima i javnom vodovodu dodaje se radi bistrenja. Ukoliko ga ima previše uzrokuje probleme u želucu, otok ustiju, očiju, oštećuje bubrege.

ARSEN – izaziva nekroze kože, karcinome kože, probleme s cirkulacijom, karcinome bubrega i pluća.

BARIJUM – povećava krvni pritisak

KADMIJUM – dospeva u vode putem industrijskog otpada, preko zagađenih krajeva, putem veštačkog đubriva ili vodoinstalacijskih cevI. Kadmijum oksid uzrokuje karcinom kod ljudi, a dokazi govore u prilog raku prostate i bubrega.

RADIONUKLIDI - su radioaktivni i po zdravlje opasni kontaminanti.
Radon je radioaktivni gas koji se javlja u prirodi te nema ukusa, mirisa niti boje. Radon nastaje prirodnim raspadom urana te se javlja u zemlji i stenama koje sadrže uran, granit, škriljevac i uranov smolinac.
Većina radona se iz zemlje i stena bezopasno isparava u atmosferu. Međutim, radon se može rastopiti i nakupiti u podzemnim vodenim izvorima kao što su bunari.

PESTICIDI i HERBICIDI – dospevaju u vodu ispiranjem s poljoprivrednih površina i izuzetno su opasni po zdravlje ljudi.

BAKTERIJE I VIRUSI – prisutni su u gotovo svakoj bunarskoj vodi, vodi iz cisterne. Izuzetno opasni organizmi po naše zdravlje. Dolaze u vodu preko životinjskih farmi, posebno nakon obilnih kiša ili otapanja snega.

ISPARLJIVE ORGANSKE MATERIJE – skup organskih hemikalija koje mogu procuriti u podzemne vode ili biti ispuštene u jezera, reke ili potoke iz naftnih ili hemijskih fabrika
ili fabrika plastike, deponija otpada, hemijskih čistionica ili naftnih rezervoara. Uzrokuju probleme s jetrom, anemijom, oštećuju bubrege i slezenu, te povećavaju opasnost od karcinoma.

Aditivi?

E102 - opasan E103 - zabranjen E104 - sumnjiv E105 - zabranjen E110 - opasan (veštačka boja) E111- zabranjen E120 - opasan E121 - zabranjen E122 - sumnjiv E123 - veoma opasan E124 - opasan (veštačka boja) E125 - zabranjen E126 - zabranjen E127 - opasan E130 - zabranjen E131 - izaziva rak E141 - sumnjiv

E142 - izaziva rak E171 - sumnjiv E173 - sumnjiv E180 - sumnjiv E210 - izaziva rak E211 - izaziva rak E212 - izaziva rak E213 - izaziva rak E215 - izaziva rak E216 - izaziva rak E217 - izaziva rak E221 - poremećaj creva E222 - poremećaj creva E223 - poremećaj creva E224 - poremećaj creva E226 - poremećaj creva E230 - štetan za kožu E231 - štetan za kožu E232 - štetan za kožu E241 - sumnjiv E250 - izaziva poremećaj krvnog pritiska E251 - izaziva poremećaj krvnog pritiska E330 - limunska kiselina (Klinika za pedijatrijsku kliniku u Diseldorfu tvrdi da izaziva rak) E311 - izaziva osip E312 - izaziva osip (U vezi osipa: osip može biti i unutra, da se, spolja, i ne vidi, pa i da izazove unutrašnje krvarenje - a šta to znači, zna se!) E320 - holesterol E321 - holesterol E322 - napada želudac, lecitin E338 - poremećaj rada želuca E339 - poremećaj rada želuca E340 - poremećaj rada želuca proverite E341 - poremećaj rada želuca E407 - poremećaj creva E450 - poremećaj rada želuca i creva E461 - poremećaj rada želuca E462 - poremećaj rada želuca E463 - poremećaj rada želuca

KONZERVANSI

Izazivači zloćudnih tumora: E105, E121, E125, E131, E142, E210, E240, E447

Izazivači oboljenja želudačno-crevnog trakta: E221-226, E320, E338-341, E405, E407, E461-466

Izazivači alergije: E230, E239, E311-313

Izazivači bolesti jetre i bubrega: E171-173, E320, E322

Proverite i prekontrolišite ima li u onome što JEDETE emulgatora sa spiska!

Ovo je lista emulgatora (aditiva) koji su sumnjivi, opasni i zabranjeni u EU:

Više od 2% nitrita je kancerogeno (u određenoj količini izaziva rak)

Više od 3% polifosfata - veoma opasno

SAVET:

Ako vam je organizam pun toksina, rešenje je Detox Patch i još po nešto iz široke palete CaliVita proizvoda.

маслац или маргарин?

Знате ли која је разлика између маргарина и маслаца?

Калорије: имају приближно исту калоријску вредност.


МАСЛАЦ
Маслац је нешто богатији засићеним масноћама у односу на маргарин.
Једење маслаца повећава апсорпцију многих других хранљивих материја из хране.
Маслац има много хранљивих материја које су нама потребне, док их маргарин има веома мало!
Маслац је много укуснији од маргарина и може да побољша укус друге хране.
Маслац се користи вековима, а маргарин је у употреби релативно од скоро.


МАРГАРИН
Има доста масних киселина.
Значајно повећава ризик од појаве кардиоваскуларних оболења.
Повећава укупан холестерол, смањује онај добар и повећава лош.
Значајно повећава ризик од појаве онколошких болести.
Смањује квалитет мајчиног млека.
Смањује имунитет и имуни одговор организма.
Смањује производњу инсулина.
И...ВРЛО ИНТЕРЕСАНТНО: маргарин је само ЈЕДАН МОЛЕКУЛ УДАЉЕН ОД ПЛАСТИКЕ...


Да ли је набројано довољно за избегавање маргарина?

Направите сами експеримент:

Купите маргарин и оставите га отвореног у гаражи или на неком другом сеновитом месту. После пар дана можете приметити следеће:

ни једна мува неће ни прићи маргарину(то је већ врло речито)
маргарин се неће покварити ни променити мирис, а то је зато јер нема хранљиве вредности. И неће се на њему појавити ништа: гљивице, плесан, ... ни они неће ту наћи подлогу да се настане.

А зашто? Па, зато што је маргарин готово пластика!

Да ли би сте ви растопили пластичну посуду и намазали је на свој хлеб?
А маргарин?

Komentari: